Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

13. 09. 2017.

NOSTRADAMUS 20. VEKA Niko budućnost nije predvideo tako precizno kao ovaj naučnik

Britanski pisac Herbert Džordž Vels (1866-1946) imao je neverovatnu sposobnost da predvidi budućnost.

NOSTRADAMUS 20. VEKA Niko budućnost nije predvideo tako precizno kao ovaj naučnik

foto: blic.rs

U svojim knjigama je nagovestio pojavu aviona, tenka, svemirskih letova, atomske bombe, satelitske televizije i interneta. U naučno-fantastičnim romanima zamišljao je putovanje kroz vreme, invaziju vanzemaljaca, letove na Mesec i ljudska bića koja imaju božansku moć. Zbog svega toga je ostao zapamćen i 150 godina nakon rođenja.

Futurističko predviđanje u koje je polagao najviše nade nije se ostvarilo. Zamišljao je uspostavljanje globalne države i utopijske vlade koja će svakom pojedincu (naročito naučnicima) obezbediti odlične mogućnosti za obrazovanje, posao koji će ga ispunjavati i slobodu da uživa u privatnom životu.

Njegova interesovanja za društvo i tehnologiju međusobno su se prožimala. Velsova politička vizija je bila blisko povezana s fantastičnim saobraćajnim tehnologijom po kojoj je bio čuven: od vremenske mašine i marsovskog tripoda do pokretnih traka i aviona u romanu “Kad se spavač probudi” (When the Sleeper Wakes).

U “Anticipacijama” iz 1900. godine predvideo je “ukidanje distance” zahvaljujući tehnologijama kao što je železnica.

Vizija Ujedinjenih država sveta

Temelji njegovih predstava o društvu leže u njegovom naučnom obrazovanju. Bio je stipendista Obične škole nauke (danas Kraljevski koledž u Londonu), gde mu je biologiju predavao Tomas Henri Haksli, veliki zagovornik Darvinove Teorije evolucije, koji je zbog toga stekao nadimak “Darvinov buldog”. Velsovo naučno obrazovanje motivisalo ga je da napiše prva dela naučne fantastike po kojima je danas najpoznatiji. Počevši od romana Vremenska mašina (1895) njegova dela su uvek bila politička, ali je ta dimenzija poprimila poseban značaj usled katastrofe koju je izazvao Prvi svetski rat.

“Istorija sveta” (The Outline of History, 1919) zamišljena je kao prva transnacionalna istorija ljudskog roda, priča o ljudskim bićima počevši od ranog perioda evolucije. U nadi da će njegovi čitaoci, saznavši o zajedničkom poreklu svih ljudi i fikciji rase i nacionalnosti, prevazići ideju o nacionalnoj državi, Vels je optimistično preneo prošlost u budućnost. U knjizi piše o budućoj istoriji “Ujedinjenih Država Sveta”.

"Rekao sam vam. Proklete budale"

Knjiga je izazvala kontroverze, naročito među katolicima, ali je bila najprodavanija Velsova knjiga za njegovog života. Štampana je u milionskom tiražu i prevedena na više jezika.

Nezadovoljan zbog toga što “Istorija sveta” nije uticala na svetsku politiku, Vels je odlučio da se posluži filmom kako bi popularisao svoju ideju. U filmu “Obrisi budućnosti” (Things to come) iz 1936. godine, adaptaciji Velsovog romana “Oblik stvari koje će doći” (The Shape of Things to Come) u režiji Aleksandra Korde, Vels razmatra aspekte Drugog svetskog rata kao što je bombardovanje civinog stanovništva iz vazduha. Civilizacija je bezmalo uništena, ali međunarodni tim pilota “Wings Over the World” vode čovečanstvo do obnove i, na kraju, do osvajanja svemira.

Izbijanje Drugog svetskog rata i primena atomske bombe (koju je Vels predvideo u romanu iz 1912. “Oslobođeni svet” (The World Set Free) naneli su još jedan udarac njegovom fundamentalnom projektu. U predgovoru obnovljenog izdanja romana “Rat u vazduhu” (The War in the Air), napisao je: “Rekao sam vam. Proklete budale.”

Uticaj na Deklaraciju UN

Imajući u vidu ulogu koju nacionalni identitet i dalje igra u težnji ljudi ka većem samoodređenju, izgledi za ostvarenje Velsove svetske države manji su nego ikad. Budućim pokolenjima je ipak nešto ostalo od njegovih predviđanja bolje budućnosti za čovečanstvo. Velsova pisma “Tajmsu” dovela su do osnivanja Sankijevog komiteta za ljudska prava i Velsovog dela “Ljudska prava, ili za šta se borimo” (The Rights of Man; Or What Are We Fighting For’), u kome tvrdi da bi jedini smisleni ishod rata bila deklaracija o univerzalnim ljudskim pravima i međunarodni sud koji bi garantovao njihovo poštovanje.

Velsov cilj je bio da svakom čoveku i ženi na svetu osigura pravo na život, obrazovanje, posao, trgovinu i vlasništvo. Takođe je insistirao na “slobodi od svakog oblika sakaćenja i sterilizacije”, kao i mučenja. Uticaj Velsovog dela vidljiv je u Deklaraciji UN o univerzalnim ljudskim pravima, koja danas ima snagu zakona.

Izvor: blic.rs

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage