Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

14. 10. 2007.  - Autor: ANA DRAGOVIĆ

MADE IN SERBIA

Za razliku od zemalja poput Kine, Južne Koreje i Japana, koje ulažu milijarde dolara u istraživanja i inovacije, u Srbiji se govori pežorativno o pronalazačima. Kod nas se patenti ne smatraju nacionalnim bogatstvom, a ima ih na hiljade

s1
s1

Propisi nalažu da svaki proizvod, između ostalog, nosi oznaku o poreklu. Reč je o famoznoj „mejd in" nalepnici koja otkriva, na primer, da je bluza kupljena u brendiranoj radnji neke evropske metropole u stvari napravljena na Tajvanu. Za uvođenje ovog propisa zaslužan je niko drugi nego despot Stefan Lazarević! Od ovog srpskog vladara i pronalazača počinje stvaranje sistema industrijske svojine, patenata i žigova, a po njegovoj zapovedi svaki proizvod u Srbiji imao je oznaku „urađen na srpski način".

Godišnje 4.000 patenata

Danas, srpski izumitelji, međutim, muku muče da svoje izume zaštite u zemlji i svetu, a tek nekolicina se izbori za njihovu primenu. U Zavodu za intelektualnu svojinu kažu da je tokom prošle godine podneto oko 4.000 patentnih prijava, među kojima dominiraju zahtevi iz inostranstva.

- Stranci štite ideje iz najsavremenijih oblasti tehnike, upravljačkih sistema, farmacije, biotehnologije i elektronike, dok je čak 70 odsto domaćih pronalazaka iz oblasti mašinstva - kaže za Press Magazin pomoćnik direktora Zavoda za intelektualnu svojinu Miodrag Marković.

a1

Genije Milanković

Pronalasci Milutina Milankovića, slavnog matematičara, astrofizičara i utemeljivača klimatologije, obeležili su dvadeseti vek. Matematički je objasnio uzroke i trajanje ledenih doba, dokazao vezu između nebeske mehanike i klime na Zemlji i postavio teoriju o pomeranju severnog Zemljinog pola.

U njegova epohalna otkrića ubraja se i najprecizniji kalendar. Svetska nauka proglasila ga je jednim od pet najznačajnijih naučnika 20. veka, a NASA uvrstila među 15 najvećih naučnika koji su se bavili planetom Zemljom. Ime briljantnog naučnika srpskog porekla ponela su dva kratera, na Marsu i Mesecu, kao i jedan planetoid.

Godine ekonomske krize i krah industrije učinili su da se preduzeća povuku iz inovativne delatnosti, te ubedljivu većinu prijava domaćih pronalazaka podnose „individualci". Međutim, tek oko 20 odsto njih dobije zvanje patenta. Na opasku domaćih pronalazača da se na registraciju pronalazaka u Srbiji čeka isuviše dugo, pa izum može i da zastari, u Zavodu odgovaraju:

- U jednom periodu, zbog nemogućnosti rada, došlo je do nagomilavanja materijala. Međutim, u ovom trenutku prijave se rešavaju u roku koji važi i u drugim evropskim zemljama, i kreće se od tri do sedam godina - napominje Marković. On napominje da se ispituju novost, stepen inventivnosti i industrijska primenljivost prijavljenih izuma.

Da bi imao vajde od pronalaska, izumitelj mora da ga zaštiti ne samo u Srbiji, već i u inostranstvu. To je ujedno i najveća boljka domaćih pronalazača.

- U Srbiji podnošenje prijave za deset izuma košta samo 150 dinara za fizička lica i 1.500 dinara za pravna lica. Za prosečnu prijavu evropskog patenta, koja važi u osam zemalja Evropske patentne organizacije, u periodu od 10 godina, neophodno je izdvojiti oko 35.000 evra. Zbog toga je u inostranstvu priznati patent koji se ne primenjuje samo trošak za vlasnika - zaključuju u Zavodu za intelektualnu svojinu.

slika 1

U Savezu pronalazača Beograda ističu da pored novca država mora da obezbedi infrastrukturu i institucije koje će pronalazaču pomoći da dokaže ekonomsku opravdanost svog pronalaska za proizvodnju i plasman na tržištu.

- Zemlje poput Kine, Južne Koreje i Japana ulažu milijarde dolara u želji da budu inovaciona društva. U ovom zemljama se ne govori pejorativno o pronalazačima, već se ljudi odmalena uče da budu posvećeni inovacijama. Na tim temeljima je stvoren razrađen sistem - od škola do fabrika - da se preuzme dobra ideja, razradi i plasira u svet. To nama nedostaje. Jedino u Srbiji se patenti ne smatraju nacionalnim bogatstvom. Neophodno je da se udruženja pronalazača povežu sa privrednim komorama i nadležnim ministarstvima i da svi zajedno dođemo do boljih saznanja za valorizaciju ideja - ističe Đuro Borak, predsednik Saveza pronalazača Beograda.

Eureka

Priče o idejama koje, ničim izazvane, padaju na pamet srećnim izumiteljima „ne piju vodu". Iznenadni pronalazak po pravilu je rezultat ozbiljnog mozganja, svesnog ili podsvesnog, o nekom problemu ili načinu da se unapredi svet u kome živimo. U modernoj eri kada je „in" povratak prirodi i uzgajanju organske hrane bez raznoraznih hemijskih dodataka, biosenzor za detekciju pesticida je više nego dobrodošao. Uređaj je mali i jeftin i isključuje prethodnu pripremu uzorka sa skupom opremom. Možda ćemo uskoro biti u prilici da sa sličnom spravicom na licu mesta, kod omiljenog pijačnog prodavca ili u kućnoj varijanti, proverimo da li je hrana bogata pesticidima.

- Reč je o bioanalitičkom kompletu koji promenom boje ukazuje da li su sumnjive materije prisutne ili ne - objašnjava dr Vesna Vasić iz laboratorije za fizičku hemiju Instituta za nuklearne nauke „Vinča".

Patent srpskog pronalazača Zorana Petraškovića uzdrmao je javnost na čak nekoliko kontinenata. Njegovo originalno rešenje za zaštitu od zemljotresa primenjeno je na vitalnim objektima u Kanadi, Azerbejdžanu i u dalekoj Africi.

- Razmišljao sam o tome kako pri jakim potresima zaštititi objekat od rušenja. Osmislio sam amortizer zahvaljujući kome konstrukcija objekta može da izdrži veoma jake potrese, do kataklizme - precizira Petrašković, građevinski inženjer i konstruktor.

Ovim originalnim rešenjem ojačan je zid hidroelektrane u Kanadi, Kraljevska palata u Azejberdžanu i rezidencija finskog ambasadora u Africi. Petrašković je trenutno zaokupljen mogućnostima ojačanja nuklearnih elektrana, čija je bezbednost od neprocenjivog značaja.

a2

Srpski izum šiša sve redom

Nikola Bizumić, u Engleskoj poznatiji kao Džon Smit, pronalazač je mašine za šišanje, popularne „nularice". Ovaj berberin iz Rume nije naišao na razumevanje Sremaca kada je trebalo da prikupi 100 forinti i patentira genijalni pronalazak.

Već kao sredovečan čovek, napušta Srem bez dinara u džepu 1855. godine, a samo deceniju kasnije postaće slavan jer se njegova „nularica" uselila u sve evropske berbernice. Niklo je nekoliko fabrika za proizvodnju mašine u Londonu, a domaći pronalazač zbog uspeha u poslu menja ime u tipično britansko Džon Smit i dobija titulu lorda. Stekao je ogromno bogatstvo koje je, na našu žalost, ostalo Engleskoj. Englezi i dan-danas osporavaju Bizumićev testament, po kome bi više od 22 miliona funti trebalo podeliti s njegovim naslednicima iz Vojvodine.

A, ako je verovati mladom pronalazaču Bojanu Dimitriću, samo nas korak deli od revolucionarnog zaokreta u zidarstvu. On tvrdi da njegov pronalazak cigli s perforacijom ubrzava zidanje za neverovatnih deset puta.

- U toku spremanja ispita iz proučavanja rada shvatio sam da proces zidanja oduzima mnogo vremena i novca. Osnovna karakteristika ovog koncepta je da se malter sipa tek pošto se postavi jedan red cigli. Na njima postoje žlebovi koji se produžavaju i dve cigle formiraju komoru u koju se sipa malter. Nema više odstranjivanja viška i merenja libelom... Firme koje bi koristile ovaj sistem imale bi značajnu konkurentsku prednost - kaže svršeni student FON-a o svom „zidarskom pronalasku" uz napomenu da ideja ništa ne vredi ukoliko je neko ne iskoristi u praksi. Na osnovu dvadesetogodišnjeg iskustva u tapetarskom poslu, Slavko Marinković je otkrio gde škripi u proizvodnji nameštaja. Ne samo to, ovaj inovativni zanatlija je osmislio, kako kaže, u svetu jedinstven proizvod s patentiranim makazama koje se ne krive.

- Video sam da ljudi polomiše kičmu na krevetima i upoznao svaku slabu tačku na nameštaju. Rezultat sedmogodišnjeg rada je patentirano rešenje za izradu nameštaja s ručnim ili automatskim pretvaranjem iz sedećeg u ležeći položaj - objašnjava Slavko Marinković.

s2
s2

Dovoljan je samo jedan pritisak na dugme da se fotelja, dvosed ili trosed poslušno sklope i rasklope. Alternativa za krevete sa ugrađenim elektromehanizmom po principu „vi okom a on skokom" stara je dobra ručna varijanta. Marinković je čvrsto odlučio da svoju ideju ne proda strancima i da sa srpskim brendom izađe na svetsko tržište. Ministarstvo nauke za početak će finansirati prototip njegovog pronalaska.

- Garancija za moj nameštaj je od tri do pet godina. S obzirom na to da ne zauzima mnogo mesta i može da služi za sedenje i spavanje, namenjen je ne samo kućnoj upotrebi, već hotelima i apartmanima, domovima za stara lica, banjama i odmaralištima - ističe sagovornik Press Magazina i dodaje da su sledeći na redu u njegovom pronalazačkom radu bolnički ležajevi i mogućnost njihovog usavršavanja.

Kišobran bez žica

Šta je zajedničko pojasu za spasavanje, kišobranu bez žica i antiterorističkom sistemu za spasavanje ljudi iz zatvorenih prostora? Svi ovi izumi imaju istog vlasnika. Pre petnaestak godina mašinski inženjer Miloš Lopar pratio je dramatični televizijski izveštaj o brodu koji su napali pirati u grčkim vodama.

a3

Pobedila ćelavost

U Savezu pronalazača Beograda kažu da veliku pažnji posetilaca njihovog sajta pobuđuje pronalazak frizerke iz Vrnjačke Banje. Marija Rakezić je, naime, udružila lekovito bilje sa obronaka obližnjeg Goča i svoje zanatsko umeće da osmisli losion protiv ćelavosti, seboreje i peruti.

Pronalazak je najpre testirala na svojim mušterijama, a zatim je krenula dalje. Zlatna medalja „Mihailo Pupin" i Teslina nagrada dovoljan su pokazatelj da ovaj preparat ima dokazano lekovito dejstvo.

- Putnici su u panici počeli da skaču sa broda, ali nije bilo dovoljno pojaseva za spasavanje. Kada sam video da jedan magarac otima pojas od majke sa detetom da bi se sam spasao, došao sam na ideju o novom pojasu za spasavanje - kaže Lopar. Njegov pojas za spasavanje jedinstven je po uređaju koji se automatski aktivira pet sekundi od trenutka pada u vodu.

- Za razliku od drugih glomaznih pojaseva, moj izum, lakši od jednog kilograma, zadovoljava sve propise u avio i brodskom saobraćaju, kao i u industriji. U primeni je u nekoliko velikih firmi, a pre izvesnog vremena spasao je živote trojici ljudi angažovanih u mostogradnji na nabujaloj reci Lim - ističe Lopar.

Savremeni kišobran bez žica, po Loparovoj recepturi, naduvava se kao pečurka i može da se upotrebi tri do četiri puta. Zato je veoma jeftin. Po pitanju antiterorističkog sistema, vispreni pronalazač je bio veoma tajnovit i rekao da na ovom izumu „intenzivno radi".

Dvadesettrogodišnji pronalazač iz Zemuna Miloš Stanković prednjači u kategorijama najmlađih i najboljih. Iste godine kada je stekao punoletstvo, osvojio je prvu medalju, srebrnog „Mihajla Pupina", za svoj patent, a od tada se nakupilo četrdeset međunarodnih i domaćih priznanja. Ove godine je postao član Akademije izumitelja Srbije i najmlađi akademik. S ponosom napominje da je prošle godine proglašen za zaslužnog građanina Zemuna. Među Miloševim pronalascima veliko interesovanje pobuđuje elektrostatički prečistač koji bi se, zbog velikog zagađenja, koristio u fabrikama. Ekološka rešenja su zaštitni znak mladog izumitelja, pa je njegov patent eko-auspuh na Sajmu tehnike i tehničkih dostignuća u Moskvi 2005. godine proglašen najboljim. Igre strategija su ga inspirisale da osmisli pokretnu protivtenkovsku minu, a uživa i u dizajniranju automobila i aviona. Jedino što Milošu ne ide od ruke je da ubedi državu da mu pomogne u istraživačkom radu.

- Poslao sam više od hiljadu molbi za stipendiranje, ali bez uspeha. Odbio me je i Fond za mlade talente pod izgovorom da ne može da klasifikuje moja dostignuća - ističe Miloš Stanković.

Izvor: PRESS

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati