Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

26. 11. 2019.

320 ŽENA I 400 DECE Ovo su brojke iza kojih se 10 godina kriju NAJSTRAVIČNIJE PRIČE U SRBIJI

Nasilje nad ženama u Srbiji ne opada, za jednu deceniju u porodici je ubijeno više od 320 žena, a više od 400 dece postali su siročići.

320 ŽENA I 400 DECE Ovo su brojke iza kojih se 10 godina kriju NAJSTRAVIČNIJE PRIČE U SRBIJI

Foto:blic

Prema rečima stručnjaka, ovaj problem, jedan od najvećih našeg društva, postaje još veći ako se zna da se nasilje u porodici i dalje u velikom broju slučajeva ne prijavljuje.

U 2018. godini zabeležena su 34 slučaja ubijenih žena, a čak za njih 27 policija nije imala prijave nasilja u porodici. Tendencija se nastavlja i ove godine, jer od 28 slučajeva ubistava, u 17 slučajeva nije bilo ranijih prijava nasilja, a najnoviji podaci pokazuju "da se ubice ne kaju, a ako se kaju, kako kažu, to je iz razloga što su upropastili izričito svoje živote".

Ovo su rezultati istraživanja o femicidu koje su sproveli Ženski istraživački centar za edukaciju i komunikaciju iz Niša i Udruženje "FemPlatz" u saradnji sa Kućom rodnih znanja i politika iz Novog Sada u okviru regionalnog programa koji podržava "UN vomen" u Srbiji i finansira Evropska unija.

- Ovo je prvo interdisciplinarno istraživanje o femicidu koje je urađeno u Srbiji. Izdvojile smo iz trogodišnjeg perioda sve pravosnažne sudske presude za ubistva žena u Srbiji i izabrale deset tipičnih studija slučajeva, da predstavimo kako izgleda suđenje za ta krivična dela. Radile smo intervjue sa ubicama u zatvoru, istraživanje stavova svih profesionalaca koji su uključeni u lanac prevencije i zaštite od nasilja, a razgovarale smo i sa ženskim organizacijama koje pružaju podršku ženama žrtvama nasilja - objašnjava nam Kosana Beker, jedna od autorki i istraživača Udruženja "FemPlatz".

Vrednosti koje vode u femicid

Prema njenim rečima, podaci dobijeni istraživanjem nisu začudili stručnjake jer se ponovo pokazalo da su počinioci zločina obični ljudi koje možemo sresti u svim društvenim miljeima, kao i da je patrijarhalan sistem vrednosti jedan od činilaca koji dovodi do femicida.

Foto: RAS Srbija

- Na osnovu analiziranih presuda, probali smo da izvedemo tipičan profil ubice jer nam je želja bila da utvrdimo ko su ti ljudi. Ispostavilo se da njih ne možemo prepoznati po profesiji, stepenu obrazovanja, starosti i slično, ali smo utvrdili da je najveći broj počinilaca ubistava u bračnoj ili vanbračnoj zajednici (28%), ima jedno ili dvoje dece (46,3%), nezaposlen (30,4%), nije ranije osuđivan (52,1%), uračunljiv u vreme izvršenja krivičnog dela (30,4%), nije prekomerno konzumirao alkohol pre izvršenja ubistva (50,7%), ne boluje od duševne bolesti (55,1%), ne priznaje krivično delo (23,2%), dok u 66,7% slučajeva u nalazima veštaka ili u toku postupka uopšte nije utvrđivano da li se radi o psihopatskoj strukturi ličnosti okrivljenog – priča nam Bekerova.

Ističe da je većini ubica zajedničko i to da se ne kaju zbog ubistva već da se kaju zato što su upropastili svoj, a ne tuđ život, kao i da je većina njih žrtvu okrivila za zločin.

- Kada smo ubice pitali šta bi uradili da mogu da vrate vreme pre zločina, niko nije rekao da bi mogao nešto da uradi kako bi sprečio zločin, već kažu da je "ona mogla da uradi ovo ili ono", kao da su one krive što se zločin dogodio. Shvatili smo da su to ljudi kojima nasilje nije strana pojava, jer žive u takvom miljeu i ne podrazumevaju pod nasiljem ono što mi podrazumevamo. Ubice, recimo, smatraju da je ljubomora prihvatljiva, da žena mora da se prilagodi njima, da su oni gazde i da kontrolišu nju i njen život, što je poražavajuće – smatra Bekerova.

Strašan nivo brutalnosti

Dodaje i da su analizirajući pravosnažne sudske presude došli do stravičnih podataka na koje načine počinioci ubijaju žene i da je svima zajedničko da su u tim zločinima ubice pokazale strašan nivo brutalnosti i svireposti.

- Ubice su koristile sve najmučnije metode koje možete zamisliti, pa čak i one koje prosečnom čoveku ne bi pale na pamet. Žene su ubijane pištoljima, noževima, sekirama, čekićem, šrafcigerom, metalnim peharom, davljene su golim rukama, kablovima za internet, duksevima, jastucima, terane su da piju sonu kiselinu – priseća se užasnih detalja iz sudskih presuda naša sagovornica uz podsećanje da su te presude iz samo tri istraživane godine.

Najveći problem je to što žene retko prijavljuju nasilje Foto: Dušan Milenković / RAS Srbija

Najveći problem je to što žene retko prijavljuju nasilje

Ubice su osuđene na kazne zatvora u trajanju od tri do 40 godina, što je u skladu sa zakonskim okvirima za počinjeno krivično delo što Bekerova nije želela da komentariše, ali smatra da su neke od kazni mogle biti i veće samo da su drugačije kvalifikovane.

- Kazne su takve kakve jesu i one su zakonom propisane i mi u taj sektor ne želimo da zalazimo. Ipak, primetili smo da bi kod kvalifikacije krivičnog dela pravosudni organi mogli da obrate malo više pažnje zato što su neka dela okarakterisana kao "obično" ubistvo, a nije to neka kafanska tuča već su takvim slučajevima obično prethodila razna zlostavljanja. Pa i sam način izvršenja mogao bi da se barem kvalifikuje kao ubistvo na svirep način, za šta zakon automatski propisuje oštrije kazne - objašnjava Kosana Beker.

Loša kvalifikacija krivičnog dela

Sa njom se slaže i njena koleginica iz Ženskog istraživačkog centra za edukaciju i komunikaciju Nevena Petrušić, koja kaže da postoje različita tumačenja i stavovi sudova pri kvalifikaciji krivičnih dela, kao i neujednačena praksa pravosudnih organa tokom sudskog postupka.

- Upravo zbog toga imamo tako različite kazne. Mnogi, recimo, ljubomoru kao motiv tumače na različite načine, jer je neki uzimaju kao olakšavajuću a neki kao otežavajuću okolnost. Ako za „obično“ ubistvo zločinac dobije 15 godina, onda bi onaj kome se za isto krivično delo tokom postupka dokaže da je počinio ubistvo zbog ljubomore kao niskih pobuda trebalo da dobije kaznu od barem 30 godina zatvora, što nije zanemarljiva razlika. Istu stvar imamo i u postupku protiv ubice koji je svoju ženu nožem izbo 15 puta, a na sudu odbrana tvrdi da je samo prvi ubod bio fatalan pa traži da se taj čin okarakteriše kao „obično“ ubistvo. Nema tog veštaka koji može da utvrdi koji je bio fatalan ubod, a u krajnjem slučaju reč je i o skrnavljenju leša i zato su takva tumačenja neprihvatljiva - smatra Petrušićeva.

Ubistvu obično prethodilo nasilje

Istraživanje je potvrdilo da su zlostavljači različitih zanimanja, fakultetskog obrazovanja i njih sve vezuje, kako kaže Petrušićeva, isti obrazac - opsesivno kontrolišu svoje partnerke i žene i to je model po kojem se prepoznaju.

- Istraživanje je potvrdilo našu hipotezu da je ubistvu najčešće prethodilo dugogodišnje nasilje. Naročito treba da nas brine što je istraživanje potvrdilo i da je najrizičniji trenutak za ženu onaj čas kada odluči da napusti nasilnika, što najčešće predstavlja okidač za ubistvo. Mnoge žene nisu prijavile nasilje zato što su pogrešno verovale da će ono prestati kada nasilnik bude napušten, a u određenom broju slučajeva žene su prijavile nasilje, ali institucije nisu blagovremeno reagovale. Pokazalo se da i kada je nasilnik bio ranije kažnjen, nije promenio svoje ponašanje - ističe Petrušićeva.

DANAS DAN BORBE PROTIV NASILJA NAD ŽENAMA

Današnji dan, 25. novembar, proglašen je Međunarodnim danom borbe protiv nasilja nad ženama na prvom sastanku feministkinja Latinske Amerike i Kariba (Feminist Encuentro) održanom u Bogoti 1981. Taj datum je odabran kao dan sećanja na sestre Mirabel (Patriju, Minervu i Mariju Terezu), koje je brutalno ubio diktator Rafael Truhiljo u Dominikanskoj Republici 1960. Godine 1999, Ujedinjene nacije su rezolucijom 54/134 službeno potvrdile 25. novembar kao Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama.

Sestre Patrija, Minerva, Marija Tereza i Dede rođene su u Dominikanskoj Republici. Pod imenom "Las Mariposas" (Leptiri) delovale su kao političke aktivistkinje i postale simbol otpora diktatorskom režimu Truhilja, ali i nacionalnog i feminističkog otpora.

Izvor: blic.rs

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati