Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

ONI SU BILI MALI... Peđa D' Boj

13. 10. 2007.  - Autor: ANA SAVIĆ

ŠARENO ODRASTANJE

Živčani otac ga je maltretirao, majka branila, ali kaže da mu je detinjstvo bilo lepo, pogotovu što su ga uvek spopadale devojke

s1
s1

Muzičar Predrag Jovanović, poznatiji kao Peđa D Boj, rođen je u Kruševcu. Bio je miran i povučen, dobar đak. Bezbrižno detinjstvo promeniće razvod njegovih roditelja. Neko vreme, brata Zorana i njega roditelji su menjali „kao džakove", da bi on na kraju pripao ocu. Detinjstvo pored oca za njega nije bilo nimalo lepo jer ga je on maltretirao i tukao. Seća ga se kao živčanog i nervoznog, i da je od njega dobijao batine za svaku glupost. Maćeha mu je bila mnogo draža jer ga je branila od oca.

- Otac je bio mnogo nervozan, živci su mu bili slabi jer je čak pet puta bio ranjavan u ratu. Jednom sam prisustvovao kad je samog sebe ranio u nogu čisteći pištolj. Zaboravio je metak u cevi. Ja sam bio u krevetu kad je puklo! - seća se Peđa nemile scene iz ranog detinjstva.

s2
s2

I pored nesrećne epizode sa ocem, Peđa kaže da mu je detinjstvo bilo lepo. U Kruševcu je imao najboljeg druga, pecali i plivali na Rasini, lovili vrapce. Oduvek ga je privlačilo sve što je zabranjeno. Voleo je da krade trešnje i dudinje iz komšijskih dvorišta, a pamti i da je prvu cigaretu zapalio u osmom razredu. Ono što mu je i danas u sećanju jeste njegov san u kojem je, kaže, „prvi put izvadio ‘budalu'".

- Sanjam našu kuću u Bagdali i kako usred dana piškim preko terase na ulicu. Vidim jedan bračni par koji prilazi i gleda me. Ja piškim i dalje, i baš me briga što me gledaju. Kad sam se probudio, shvatio sam da sam se upiškio u krevet. Zbog toga sam dobio batine od ćaleta. Taj san ne mogu nikada da zaboravim, jer sam tada prvi put „javno" izvadio „budalu" - priča Peđa.

s3
s3

U 12. godini pobegao je od oca i došao kod majke Mile na Voždovac, koja je u Beogradu radila kao pevačica. Kad ga je ugledala na vratima, rekla je: „Znala sam da ćeš doći!" Po dolasku u Beograd društvo starijeg brata Zorana ga je brzo prihvatilo. Jer Peđu su oduvek jurile devojke i imao je najviše šansi kod njih.

- Celo društvo me je pitalo da im nabacim neku. Govorili su mi: „Daj, Peđa, nabaci mi ovu, nabaci mi onu!" Uvek sam bio taj koji je bio okružen devojkama - kaže Peđa.

slika 1

I muzika mu je oduvek bila u krvi i zato je rano počeo da odlazi na igranke. Na njegovu odluku da krene muzičkim stopama uticao je koncert orkestra „Crveni korali" i Mata Kolinsa, koji je gledao sa svojih deset godina na stadionu „Napredak". Posmatrajući ih, prvi put je poželeo da i sam postane muzičar. Istog dana sreo je Kolinsa u prodavnici ploča i tražio mu autogram.

- Prvi javni nastup imao sam u OŠ „Karađorđe" na školskoj priredbi, na kojoj je gostovao orkestar Radio Beograda. Tada sam prvi put pevao pred publikom i pobedio na takmičenju. Kao nagradu dobio sam bombonjeru - pamti Peđa D Boj.

Iako je želeo da postane pilot kad poraste, to mu se nije ostvarilo. Čak je probao da se upiše u Vazduhoplovnu školu, ali su ga odbili jer je imao šum na srcu. U 14. godini imao je prvi bend „Lutalice" u kojem je pevao. „Lutalice" su se raspale kad su bubnjar i klavijaturista otišli u vojsku. Peđa tada napušta školu. Ubrzo je izvadio pasoš i na nagovor druga otišao u Pariz sa 17 godina.

Izvor: PRESS

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati