Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

02. 10. 2019.

Upoznajte Amsterdam, grad najlepših sutona

Amsterdamski kanali kriju tajnu izvojevanih sloboda, čiji je cilj jačanje svesti o tome šta je za nas loše.

Upoznajte Amsterdam, grad najlepših sutona

Već u gradskom vozu od aerodroma Šipol ka centru očigledno je da ste u nesvakidašnjem gradu. U Amsterdamu komunikacija se uspostavlja na izlasku iz aviona. U šarenilu doseljenika i turista, od Marokanaca do Engleza, vrlo brzo steknete ljubazne „vodiče”do Centralne stanice. Odatle, u nevelikom gradu na vodi, jednom od neobično najlepših na svetu, sve je blizu. Čini se kao u priči, vedri engleski student dovodi nas do hotela u samom srcu evropskog centra sloboda i lucidnosti.

Iako je ponedeljak, uveče su do kasno pune ulice i na njima šaljivi, nasmejani i opušteni ljudi raznih nacija i boja. Okruženi lepim devojkama u izlozima Četvrti crvenih fenjera (Red lajt distrikt), sada više turističkoj zoni jer poseta lepoticama košta i do 250 evra, u prestonici „amstela” i „hajnekena” uglavnom piju sveže točeno holandsko pivo (oko 3,5 evra). Turska pica i amsterdamski kanali puni brodića, oko kojih su na sve strane slobodno ostavljeni bicikli, prvi su utisak.

Prateći naše nezaboravno fotografisanje „severne Venecije” sa vode, Olivera Stanojević Vijeriga, autor vodiča „Amsterdam grad na vodi” kao njegova već četrdesetogodišnja stanovnica priča kako je Amsterdam nastao kada su davne 1275. godine došli ribari iz Ficlanda i na reci Amstel počeli da prave daščare. Pregradivši reku današnjim trgom Dam ili na srpskom – branom, počeli su da prave važna zdanja i dokove. Kroćenjem reke i izgradnjom gradskog jezgra u 17. veku, zlatnom dobu Holandije kao kolonijalne sile, Amstel je počeo da otiče kružnom mrežom od 164 kanala ispod čak 1.500 bajkolikih kamenih, „pogrbljenih” mostića. Dok slikate, za svaki slučaj se preporučuje da se sagnete. Iz kanala ljubavnika, polazišta brodova, stižete i do najdužih, Prinčevskog, Carskog i Gospodskog kanala.

Pogled sa amsterdamskog bicikla

Kažu da Amsterdam stvarno može da se vidi samo sa vode. Gledano sa staza ovdašnjih labudova, smenjuju se arhitekture neobičnih starih kuća, baroknih, ali i modernih ateljea i ogromnih stambenih zgrada na vodi nastalih u bivšim brodskim skladištima. Jedan od najzanimljivijih primera iskorišćavanja napuštenog prostora upravo je novi Amsterdam u kom su se na konkursu nadmetali najmaštovitiji arhitekti, praveći i veštačka ostrva i najneobičnije mostove. Ceo Amsterdam leži na šipovima i jedno je od najlepših graditeljskih dela na vodi, ali i svedočanstava kako je čovek uspeo sa njom da se izbori. Istina , kada šipovi prilikom plima dođu u kontakt sa vazduhom, kuća na vodi se iskrivi, pa je ovakvih kuća najveći holandski grad pun, ali su one posebna atrakcija, a i ne poplavljuju otkako je između Severnog i Južnog mora napravljena brana, priča Olivera Vijeriga. Ceo grad može hermetički da se zatvori sa 16 prevodnica.

Na prvi pogled s broda na karakterističnu holandsku arhitekturu od sitne cigle, učini vam se da je ovde vreme stalo u sedamnaestom veku, takođe i zlatnom dobu holandske kulture. Svaka kuća u centru je kuturni spomenik, zbog čega je ceo Amsterdam, ne samo u svojoj ogromnoj Muzejskoj četvrti, veliki muzej na otvorenom. Tu je i obeležje jevrejskog Amsterdama, Kuća Ane Frank. Riznica spomenika pod otvorenim nebom je i sedište velikih svetskih muzeja, kao što su narodni ili rajks muzej, muzej savremene umetnosti ili Stdelijk i , naročito popularan, Van Gogov muzej. Ovde mogu da se vide i najbolji Rembrantovi portreti ali i kuća u kojoj je živeo kada je došao iz Lajdena da osnuje najuticajniju školu zapadno-evropskog slikarstva 17. veka. Muzejskom linijom stižete do isturenog odeljenja Ermitaža. A od holandskog slikarstva stižemo do vrsnog šopinga, srećni i zadovoljni što smo za „smešno male pare” kupili čak cipele.

Prva svetla jednog od najlepših sutona - Amsterdam

Iako umorni da ih probate, ne propuštajte noćni provod grada živog 24 sata. Od marokanskih, latino, rep do klasičnih rok en rol kafića na popularnom Laidsplacu, pored noćnog narandžastog klizališta (u boji Holandije), u kojima živa svirka, ispod slike Rod Stjuarta, Dženesisa i drugih izgleda kao preparirano vreme. Noću je najlepše vraćati se pešice, jer potpuno opušteno prolazite pored mnoštva kafića ispred kojih se mladi duhom, raznih generacija, smeju i druže. No, istovremeno shvatate da je u ovom gradu sve organizovano, prevoz stiže u minut tačno, a druželjibivi policajci na konjima nenametljivo, ali besprekorno brinu o bezbednosti.

Olivera Vijeriga podseća da Amsterdam nije samo prestonica „Ajaksa” i brušenog dijamanta, već i grad tolerancije i različitosti. Podseća da su od 2000.godine naovamo legalizovani prostitucija, potom i gej brakovi i konzumiranje lakih droga, ali da samo zavidnici mogu da kažu kako „ceo Amsterdam puši marihuanu”. Naprotiv, amsterdamski kanali kriju tajnu izvojevanih sloboda u državi razvijene svesti, kaže, a ona je da ljudi sami, bez „slatkih” zabrana, shvate šta sve za njih može da bude loše.

„Holanđani su zato sigurni da danas u Amsterdamu, u kom nema okupljanja u tami ispod mostova, ima manje problema sa teškim narkomanima nego u drugim velikim evropskim gradovima”, kaže.

A Amsterdamcima ćete pokazati da ste slične svesti ako, u pristaništu, ostavite auto i u krug gradskim ulicama krenete biciklom!

Izvor: Blic.rs

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati