Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

16. 12. 2015.

Jubilarni broj srpskog časopisa u Kanadi

Jubilarni broj časopisa "Ljudi govore", jedne od malobrojnih publikacija za književnost, umetnost i kulturu u srpskoj dijaspori, objavljen je u Torontu.

Jubilarni broj srpskog časopisa u Kanadi

Foto:Beta.rs

Dvobroj 25-26 ima više od 300 strana knjiškog formata i najveći deo štampan je na srpskom, ćirilicom, ali ima i sekciju na engleskom jeziku.

Taj časopis izlazi već osmu godinu, a objavljuje književne i kulturuloške tekstove pisaca poreklom iz bivše Jugoslavije i sadašnjih matičnih srpskih zemalja, kao i radove stranih pisaca.

Osnivač, izdavač i operativni urednik Radomir Baturan koji duže od dve decenije živi u Torontu, rekao je agenciji Beta da se od osnivanja časopisa do jubilarnog izdana nije odustalo osnovnih načela u uredjivanju časopisa, estetskog, etničkog i duhovnog jedinstva.

"Nepokolebljivo verujemo da su u eri interneta časopisi i knjige prozori u svet koji rečju i slikom svekolikom čovečanstvu govore naročito o narodu i državi kojima su prevashodno, koncepcijski i sadržinski posvećeni", rekao je Baturan.

On, medjutim, upozorava da ni Srbi u matici, ali ni u dijaspori ne haju mnogo za knjige i časopise koji entuzijazmom malobrojnih nastaju i izlaze do nekog od jubilarnih brojeva, a onda se gase.

"Opstajemo blagodareći volonterskom radu urednika od Londona do Oklanda na Novom Zelandu, od Beograda do Toronta, vernošću čitalaca, ali i zahvaljujući sponzorima kakvi su poslovno uspešni doseljenici poput Žarka Brestovca iz Toronta i Zorana Mladenovića iz Montreala", rekao je Baturan.

Prema njegovim rečima Ministarstvo kulture u Srbiji ne pokazuje interesovanje da podrži časopis, na koji su se pretplatile nacionalne biblioteke Kanade i Engleske, kao i neke univerzitetske u Kanadi. Nijedna biblioteka u Srbiji nije pretplatnik časopisa.

Na uvodnim stranicama jubilarnog dvobroja glavni i odgovorni urednik, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu Milo Lompar piše o srpskoj kulturnoj politici. 

"U nas je na delu politika potpunog kontinuitete sa prethodnom vlašću: posle idejnog, ekonomskog, antinacionalnog... osvedočavamo se u uspostavljanju personalnog kontinuiteta", piše Lompar.

Centralna istorijska tema, čija je autorka višedecenijska kulturna poslenica u srpskom iseljeništvu u Kanadi Draga Dragašević, naslovljena je kao "Golgota o internisanju u Kanadi za vreme Prvog svetskog rata".

Reč je o doskora malo poznatim tragičnim dogadjajima o slanju hiljada doseljenika u 24 kampa u pustim i hladnim krajevima Kanade gde su teško radili. Većina su bili raniji stanovnici Austrougarske i Otomanske imperije.

Kako su Kanada i Srbija bile na istoj strani u Velikom ratu, Srbi iz Srbije i Crne Gore smatrani su saveznicima, a oni iz zapadnih krajeva neprijateljima. Nijedna druga doseljenička zajednica nije se našla u tom položaju.

Skoro ceo vek je prošao pre no što je kanadska vlada ustanovila Fond za komemorativne, kulturne i naučne projekte posvećen tom neslavnom delu istorije te zemlje. 

Prošle godine u 59 kanadskih gradova otkriveno je 100 spomen ploča u znak pijeteta prema doseljenicima-žrtvama tadašnjeg kanadskog ratnog zakona od kojih su dva znamenja posvećena Srbima.

Kao u svakom izdanju časopisa "Ljudi govore" štampane su i foto-reprodukcije radova jednog umetnika. U jubilarnom broju predstavljen je vajar Mijo Mijušković (84), a priču-epistolu o njemu napisao je jedan od vodećih savremenih srpskih likovnih kritičara Sreto Bošnjak. 

Mijušković samostalno izlaže punih pet decenija u Crnoj Gori, Srbiji, Italiji, Francuskoj, Madjarskoj i drugde.

Jubilarni dvobroj časopisa "Ljudi govore" donosi i redovne prozne, poetske, esejističke, kritičke i druge rubrike, uključujući i blok na engleskom jeziku posvećen kanadskim proznim piscima i pesnicima.

Izvor: Beta.rs

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati