Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

29. 06. 2020.

NASLOVNICA O KOJOJ BRUJI SRBIJA Imena i sudbine 321 žene ubijene u partnerskom nasilju. DOKLE ĆEMO ĆUTATI O OVOME?

U porodičnom nasilju u poslednjih 10 godina ubijena je čak 321 žena. Zvuči li vam ovaj podatak jezivo? I nama...

NASLOVNICA O KOJOJ BRUJI SRBIJA Imena i sudbine 321 žene ubijene u partnerskom nasilju. DOKLE ĆEMO ĆUTATI O OVOME?

Foto:blic

"Žena je kriva", "Ona ga je izazvala", "Vidi je kako izgleda, ko zna sa kim se švaleriše?", priznaćete rečenice su koje čujete najmanje jednom nedeljno, ako ne i dnevno. Rečenice koje odobravaju nasilje nad ženama.

Žena je majka, domaćica, supruga. Mora da skuva ručak, opere pa opegla, uradi sa decom domaći zadatak, da radi i ispunjava bračne dužnosti. Žena mora sve, kaže naše društvo, iz kojeg ovakvo patrijarhalno shvatanje ne može da se iskoreni. Čim žena ne ispuni neku od stavki, ona je loša, a ako je muž "preke" naravi ili odgajan po ovim ubeđenjima "normalno je da mora da je prevaspita". Neretko, nasilje prerasta u ozbiljno zlostavljanje koje se potom završava ubistvom. Ubistvom žene.

- Utvrđeno je da se ne može govoriti o samo jednom tipu nasilnika niti samo jednom tipu žrtve, da svako može biti i jedno i drugo u smislu da nisu samo lica određenog nižeg obrazovnog nivoa, manje ekonomske moći ili veće fizičke snage podobni da budu nasilnici, kao što nisu ni samo neki tipovi žena podobni da budu žrtve - priča za "Blic" predsednica Upravnog odbora Udruženja sudija i tužilaca Srbije i sudija Višeg suda u Novom Sadu Ivana Josifović.

PROPUSTI

Prethodnih 10 godina u nasilju u porodici ubijena je 321 žena. Mahom, nijedna od njih se nije obratila za pomoć, prijavila nasilnika. Prema rečima Vedrane Lacmanović iz Autonomnog ženskog centra, podaci govore da je u tom peridu tek svaka treća žena prijavila nasilje.

- Pa ipak, ne verujem da nije bilo nekih indikatora da postoji rizik od nasilja. Verujem da su postojali problemi koje je neko mogao da primeti. Primera radi, u pojedinim slučajevima femicida dešavalo se da je žena ranije prijavljivala nasilje, međutim institucije su napravile propuste - tretirale su sukob kao svađu, žrtve upućivale da same pokreću postupke. Da su institucije prebrodile ove propuste ubistva su mogla da budu sprečena - kaže Lacmanovićeva.

Ona objašnjava da je broj ubijenih žena konstantan svake godine, bez obzira što se o nasilju više govori.

- Uprkos smernicama, merama, čini mi se da se nismo mnogo odmakli u odnosu na prethodni period. Žene su i dalje ubijane. Mi u 2020. godini imamo situaciju da je žena ubijena iako je dva puta prijavila nasilje. Šta je urađeno da se ona zaštiti? Dobro je što imamo Zakon za sprečavanje nasilja u porodici. Žene prijavljuju. Ali kako institucije prave propuste uprkos prijavama i žene bivaju ubijene za očekivati je da će se druge žrtve plašiti da prijave. Da će biti nepoverljive - dodaje ona.

Naslovna strana Blica: Imena koja ne smemo zaboraviti Foto: RAS Srbija

Naslovna strana Blica: Imena koja ne smemo zaboraviti

KRIV MENTALITET

Prema rečima Ivane Josifović, iako se ne uočava drastična razlika u statističkom broju femicida u gradskim i seoskim sredinama, svakako da mentalitet urbane i ruralne sredine, svaki na svoj način, predstavljaju jedan od uzroka za najteža krivična dela.

- U seoskim i manje razvijenim sredinama to su razlozi moralne prirode, osuda okoline koja je najčešće neposredno ili putem priča upoznata sa stanjem stvari (“celo selo zna da ga je varala”, “svi znaju da je on pijanica” i sl.), manjak ili nedostatak ekonomskih prihoda žene, pa usled toga neizvesnost za opstanak ukoliko napusti domaćinstvo, još ukorenjena “sramota da se vrati kod svojih”, što su sve razlozi iz kojih bračni odnosi i život u zajedničkom domaćinstvu traju iako ne postoje zdravi osnovi za funkcionisanje. U takvim okolnostima sukobi se generišu, a osećaj nadmoći muškarca “glave kuće” potpomognut tradicionalnim načinom razmišljanja, dovodi do najdrastičnijih poteza odnosno i do ubistva žene. U gradskim sredinama je ekonomsko pitanje možda jedan od osnovnih generatora sukoba - navodi naša sagovornica.

Dodaje da je i među muškarcima iz grada slična situacija.

- Zadržavajući ulogu “glave kuće” i muškarac u gradu oseća obavezu da obezbedi sredstva za život, a ne uspevajući u tome oseća nemoć, pritisak, nezadovoljstvo. Neretka je situacija i da žena ne može da nađe posao, ali se njoj to “oprašta jer je žensko”, ali ako on ima problem sa poslom taj problem se prenosi na kuću i porodicu. Kada se tome doda ljubomora, koja je zbog drastično liberalizovanog shvatanja (ne)vernosti u bračnim i emotivnim odnosima popularizovanog kroz medije, filmove, serije, afere javnih ličnosti... postala dostupna i više ne tako oštro javno i društveno osuđena, razlozi se kumuliraju. Potreba “modernog muškarca” da dostigne i zadrži poziciju alfa mužjaka nije drastično evoluirala bez obzira da li živi u gradu ili na selu, samo se drugačije vrednosti smatraju odlikama alfa mužjaka. Međutim, ukoliko oseti da mu je pozicija ugrožena, reaguje instiktivno i drastično. Ako se tome doda alkohol ili sve rasprostranjenija upotreba raznih vrsta droga, ishod je poražavajući. Nemali je broj primera gde su žene žrtve teških ubistava od strane svojih partnera upravo zbog ljubomore. Nezavisno od obrazovnog profila i ekonomske situacije. Razloge za to valja analizirati i u vezi sa pomenutom popularizacijom vanbračnih "neobaveznih" emotivnih odnosa, popuštanjem moralnih kočnica, relativizovanjem obaveza koje nastaju stupanjem u emotivne veze i na kraju odsustvom ili veoma blagom reakcijom društva na nemoral koji se čak i promoviše - objašnjava ona.

ULAGANJE U PREVENTIVU

Podrška, podrška, podrška. Obe sagovornice saglasne su u tome da ženama manjka podrška okoline.

Prema rečima, Vedrane Lacmanović na femicid i nasilje u porodici posebno utiče jačanje tradicionalnih uloga.

- Ove godine imali smo slučaj gde je javnost krivila žrtvu zbog ubistva. U društvu se stvara atmosfera da se odgovornost sa nasilnika prebacuje na žrtvu. Takođe, imamo atmosferu nekažnjivosti, nasilnik se opravdava da je bio bolestan. Potreban nam je jasan stav da je nasilje nedopustivo i kažnjivo - naglašava Lacmanovićeva.

Kako sprečiti ubistva?

- Treba više raditi na otklanjaju uzroka vršenja nasilja u porodici. Stalnim pooštravanjem zakonskih propisa i donošenjem novih zakona čiji je cilj zaštita od nasilja u porodici se praktično radi o reakciji na posledice takvog ponašanja. Ali, da bi se smanjio broj žrtava potrebnije je aktivnosti usmeriti na preventivne mere, više nego na represivne. Pokušaću da objasnim. Ako bi se velika ekonomska sredstva, ljudski resursi, energija, volja i posvećenost koji se ulažu u represivne mere, kao i u mere koje se odnose na promociju tih zakonskih rešenja, uložila u projekte koji bi se bavili osnaživanjem žena, ali ne samo u smislu njihovog bodrenja i podsticanja da prijave nasilje policiji, već u smislu obrazovanja, dokvalifikacije, zapošljavanja, psiholoških i pedagoških kurseva, savetovališta i to ne samo za žene potencijalne žrtve, već neizostavno i za žene i muškarce. Počev od školskog nivoa, gde će se deca učiti o ravnopravnosti u braku i porodici, da nije tata ili mama “glava kuće” već da se mama i tata o svemu dogovaraju, da su brat i sestra u svemu ravnopravni, da se niko nije više radovao kada se rodio on nego kada se rodila njegova sestra... Obuke bi pored zastrašivanja represivnim merama i podsticanja na reakciju trebale više da se bave osnaživanjem najvažnijih vrednosti koje kada nedostaju ili nisu razvijane i negovane, dovode do neravnopravnosti, pa i nasilja - priča sudija Ivana Josifović.

Sudija Ivana Josifović Foto: privatna arhiva / RAS Srbija

Sudija Ivana Josifović

Prema njenim rečima, agresivnim pristupom "prijavi nasilnika" bez adekvatne pripreme, obuke i kritičnosti sve ono što je bila osnovna prednost borbe za zaštitu žena okreće se na svoje naličje.

- Ovakav stav je rezultat brojnih sudskih statistika iz kojih se vidi da se u velikom broju krivičnih postupaka pokrenutih zbog nasilja u porodici, žene kao oštećene, u toku postupka "predomisle". Za to postoji više razloga, često je razlog to što su se u međuvremenu supružnici pomirili, ili to što shvate da su ekonomski nesamostalne i da u situaciji kada je muž u pritvoru ili će ići na izdržavanje zatvorske kazne porodica neće imati sredstava za život. U tom delu je izuzetno značajno osnaživanje obrazovne i ekonomske moći žene. Naravno, nije isključeno i da je bilo dodatnih pritisaka ili čak pretnji i prinude od strane prijavljenog. Zatim, tu su i razlozi vezani za decu. Žene doživljavaju da ih sopstvena deca krive za rasturanje porodice, ne shvatajući ko je uzročnik u konkretnom slučaju, deca to doživljavaju crno-belo, po tipu: da mama nije zvala policiju tata bi bio u kući, a ne sagledavaju realno: da tata nije udario mamu, mama ne bi imala razlog da zove policiju. Opet teret, krivnja, teskoba, odgovornost padaju na ženu, koja je pored toga što je bila žrtva nasilja, sada od strane svoje dece označena i kao krivac. I ne samo dece, već i šire porodice, komšija, prijatelja. Taj aspekt je ublažen stalnim radom na promociji zaštite žena od nasilja u porodici - objašnjava naša sagovornica.

Izvor: blic.rs

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati