Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

13. 09. 2017.

SVAKI DRUGI PACIJENT PODMITIO LEKARA Većina daje od 50 do 200 evra, a neki i više od 1.000

Pacijenti najčešće daju mito lekarima zbog porođaja i operacija, a iako je u pitanju ozbiljno krivično delo, svega dva odsto njih je prijavilo korupciju, pokazuju rezultati ankete sprovedene na sajtu “Blica”.

SVAKI DRUGI PACIJENT PODMITIO LEKARA Većina daje od 50 do 200 evra, a neki i više od 1.000

Foto:Blic.rs

Svako ko daje mito ili pristaje na davanje traženog mita čini krivično delo, a sudeći po odgovorima na našem sajtu, 66 odsto građana je svesno kršilo zakon jer nisu prijavili korupciju. Od 1.572 učesnika istraživanja, 48 odsto je bar jednom dalo mito lekaru.

Na interesantno trik pitanje “Ukoliko ste doktor, da li ste nekad uzimali mito?”, od 984 navodna doktora, njih 36 odsto je priznalo da jeste! Ovo pitanje smo postavili iako smo znali da većina onih koji će odgovoriti, zapravo, nisu lekari, ali i taj rezultat pokazuje percepciju korupcije u zdravstvu. Iz naše ankete se zaključuje i da se za mito u zdravstvu najčešće daje između 50 i 200 evra.

Kako je juče objavio “Blic”, da bi se suzbila korupcija i zloupotrebe u zdravstvu oformljen je petočlani tim, na čelu sa Vesnom Dimitrijević iz MUP-a. Liste čekanja, slanje pacijenata u privatne ustanove, javne nabavke, prepisivanje lekova na recept, operacije u privatnim ordinacijama, samo su deo onoga što će proveravati Komisija za borbu protiv korupcije.

Kako bi se korupcija i u ovom segmentu smanjila, Dimitrijevićeva kaže da će njen tim odmah ući u proveru lista čekanja na operacije u bolnicama, ali će proveravati i povezanost medicinskih radnika u državnim ustanovama sa kolegama u privatnoj praksi, da bi se ustanovilo da li postoji slanje pacijenata u privatnu kliniku ili laboratoriju, odnosno da li se namešta posao privatnim ordinacijama i bolnicama.

- Odlaganje hirurških intervencija i pružanje zdravstvenih usluga ponekad može biti indirektan način da se pacijent pritisne i primora da da novac. Zato ćemo akcenat staviti na taj deo, ali i na traženje i primanje novca da bi se na privilegovana radna mesta zaposlili nestručni ljudi, koji nemaju adekvatno obrazovanje - rekla je ona.

Interesantno je da Srbija na zdravstvo troši blizu 11 procenata BDP-a (oko 3,5 milijardi evra), što je ubedljivo najviše u regionu.

Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija kaže da bi prioritet pažnje novoformirane komisije trebalo da bude usmeren ka javnim nabavkama.

- Najveći rizik od korupcije u zdravstvu, kao i u mnogim drugim oblastima, jeste u javnim nabavkama. Treba videti da li se one sprovode na najbolji mogući način i u skladu sa zakonom - kaže Nenadić.

On objašnjava da nije moguće dati bilo kakve procene efekata rada tog tela dok ne bude jasno kojim ovlašćenjima raspolažu i da li su ona dovoljna za obavljanje zadatka.

- Pitanje je kako su do sada funkcionisali mehanizmi za ispitivanje mogućih nepravilnosti, bilo da je reč o kontrolama Ministarstva zdravlja ili po prijavi građana. Mora da bude potpuno jasno koja je pravna priroda ove komisije, da li je reč o nekom privremenom radnom telu sa ograničenim rokom trajanja i određenim zadacima. Takođe, mora da se zna koja su njena ovlašćenja i odakle ona potiču. Da li je reč o telu koje je savetodavne prirode ili ima mogućnost da vrši konkretna ispitivanja i da pokreće postupke. Bez tih informacija nije moguće davati nikakve prognoze - kaže Nenadić.

Srbija 24. u Evropi po kvalitetu zdravstvene zaštite

Prema poslednjem izveštaju Evropskog zdravstvenog potrošačkog indeksa (EHCI), koje 28 članica EU i sedam država van Unije rangira pop kvalitetu zdravstvene zaštite, Srbija zauzima 24. poziciju, sa 116 bodova više nego prošle godine, kada je bila 30. Ovakav uspeh ostvaren je zahvaljujući efektima uvođenja novog informacionog sistema u zdravstvo, koji je uticao na bolju dostupnost zdravstvene zaštite, ali i na smanjenje lista i vremena čekanja. Problemi, međutim, nastaju kad pacijent dobije uput za bolnički nivo, jer tu još postoje snažne opstrukcije.

Šest rangiranih oblasti u istraživanju su: poštovanje prava pacijenata i informisanost, vreme čekanja na operacije i preglede, ishodi po zdravlje, dostupnost usluga, farmaceutska sredstva i prevencija.

Izvor: blic.rs

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage